Ako je sastav leka isti da li vam je svejedno kako se zove?

0

Da li će se menjati lista lekova koji se izdaju na recept? Prema analizi Svetske banke, ukoliko bi se promenio način na koji se sprovode javne nabavke, uštede za budžet bi bile milionske. Ali, kako bi na to reagovali pacijenti. Neki od njih bi morali, ili da menjaju lekove koji koriste, ili da svoju terapiju plaćaju.

Uvođenje centralizovanih javnih nabavki lekova na recept po generičkom nazivu – predlog Svetske banke složenog naziva koji bi mogao da ima iste takve posledice. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da promene, ukoliko do njih dođe, za pacijente ne bi trebalo da budu problem.

“Razlika je u nazivu samo, sastav je apsolutno isti”, uverava ministar.

U teotriji isti, ali u praksi druga priča. Pacijenti koji su pronašli svoj lek, nepoverljivi su prema izmenama. Naročito kad je reč o hroničnim bolesnicima. Uz to, iako takozvane zamene, lekovi koji imaju isti sastav ne deluju isto na sve, kaže Stela Prgomelja iz Dijabetološkog saveza Srbije.

“Ljudi su navikli na lekove koji im znače. Ako bismo sad to promenili, makar i kutiju, napravili bi smo mnogo veći problem. Iako je ista supstanca možda u njoj. Nepoverenje. Čovek je čovek. Ako mu je neki lek valjao, valjaće i dalje. Ako mu nešto izmenite u tom uhodanom sistemu jer je hronično oboljenje u pitanju. Jako se teško navike menjaju i jako se teško stvara ponovo poverenje u taj lek – bio on isti ili ne”, objašnjava Prgomelja.

U Vladi kažu da neće ništa “lomiti preko kolena”. “Tu će osnovno biti šta ponude proizvođači. Šta bude povoljnije za državu, apsolutno će se promenjivati. Nama je bitna sigurnost, bitan je kvalitet i da građani znaju da u svakom momentu imaju lekove. Nećemo sigurno eksperimentisati da pravimo nešto pa da neko ostane bez lekova”, poručuje Lončar.

Ovakav sistem uvela je Crna Gora, ali postoji mogućnost da ga napusti i da se vrati na staro.

Šta su prednosti, a šta mane. Sa jedne strane tu su uštede za budžet, koje će, bar u prvo vreme biti nesumnjive. Nasuprot tome, brojne su bojazni – da će se tržište poremetiti, da može doći do nestašica i najvažnije, da pacijenti neće moći da se prilagode.

Tržište je nepoznanica, a iskustva iz drugih zemalja kaže ekonomista Dragan Lončar govore da se uštede koje se stvore na početku, brzo anuliraju novim rastom cena lekova

“Smanjuje se broj ponuđača. Kad se smanjuje broj ponušača, lakše se uspostavlja dogovor između tih ponuđača i cene se vraćaju na viši nivo. Ne znamo kako će tržište odreagovati, ali to je bilo iskustvo Holandije da su oni posle dve godine potrošili efekte ušteda. Ovde niko ne spori da će do ušteda doći. Sigurno će doći. Kolike će one biti to je drugo pitanje. Ali, kako će tržitše reagovati na smanjeni broj ponuđača, koji će ponuđači odlučiti da ostanu na tržištu – to ne znamo”, navodi Dragan Lončar.

Prema dosad sprovedenim računicama, uštede pri prelasku na novi model nabavke lekova bile bi oko 50 miliona evra.

POSTAVI ODGOVOR

Molim Vas dodajte svoj komentar!
Molim Vas ubacite svoje ime ovde